Библиотека

У настојању да се изађе из мрака неписмености и непросвећености значајну улогу одиграле су књижнице и читаонице чији циљ није био само ширење и популарисање књиге већ и просвећивање и залагање за општи културно просветни напредак.
Народна библиотека у Ивањици је једна од најстаријих библиотека у Чачанском региону. У архиву Србије постоји податак да је 30. децембра 1868. године у варошици Ивањици основана књижница и читаоница. Према првом сачуваном извештају из 1874. године који вишим властима доставља управник Димитрије Ђорђевић, стоји да Читаоница " има 39 чланова, сваки члан њен улаже годишње по 24 чарсијска гроша за њено одржавање". У извештају се даље каже да Читаоницу не потпомаже општина овдашња ни у чему другом "сем сто даје једне Србске новине на које се она претплатила". Тад је имала "68 комада различитих књига" На предлог Миљка Савића, ова књижница 1903. године прераста у радничку читаоницу и делује у саставу КУД "Јавор". До првог светског рата радиће у скромним оквирима, повећавати књижни фонд и број читалаца. А онда ће у ратном времену престати да ради, као и у оном следећем. У тим периодима врата Читаонице су била затворена за љубитеље књига. Одмах после ослобађања добија назив Народна библиотека и наставља са радом у суставу КУД “ Мико Велимировић”. Од 1961. године библиотека ради у саставу Дома културе "Ивањица", све до 2000. године када се одвија као самостална и добија име према истакнутом књижевном и позоришном критичару Светиславу Вуловићу, који је рођен 1847. године у Ивањици где му је и отац Никола био учитељ.
Данас Библиотека "Светислав Вуловић" у Ивањици у свом књижном фонду има око 50000 књига. У оквиру Библиотеке постоје : Одељење за обраду, Позајмно одељење, Научно одељење и Завичајно одељење.
Библиотека има и три легата. То су легати браће Кирила и Владислава Савића и легат Петра Стамболића.