logo

Дом Културе Ивањица

     


Новости


КОНЦЕРТ ЈЕЛЕНЕ ТОМАШЕВИЋ
ЧЕТВРТАК 8. МАРТ У 20 ЧАСОВА
ДОМ КУЛТУРЕ ИВАЊИЦА

ЦЕНА КАРТЕ 800 ДИНАРА, НА ДАН КОНЦЕРТА 1.000 ДИНАРА

КАРТЕ СУ У ПРОДАЈИ!



Оглас за течај енглеског језика


СПИСАК АУТОРА КОЈИ СУ ЗАСТУПЉЕНИ У ЗБОРНИКУ ЖУБОРИ СА МОРАВИЦЕ 2017.ГОДИНЕ

1.ПРВА НАГРАДА : Татјана Дебељачки, Ужице – песма “Блиском”
2.ДРУГА НАГРАДА : Јарослав Марко,Земун “La storia mia”
3.ТРЕЋА НАГРАДА: Миле Мајдов,Ужице “Жена је жена”


      ЗБOРНИК:

1. Мајо Даниловић,Београд песма:”Узнађе апологете” 2. Марица Ферхат Беговић,Живинице БИХ “Ја те никад не могу заборавити
3. Александар М.Арсењевић Бгд. “Волети натенане” 4. Иван Гацина.Задар РХ “Љубав из тринаесте галаксије”
5. Најдан Стојановић,Сурдулица “Жар птица” 6. Магда Ђорђевић,Опленац(Топола) “Искапале зоре”
7. Радомирка Гаврић,Бгд. “Подсјећање” 8. Славко Марковић,Нови Пазар “Сенке”
9. Видоје Стефановић,Ниш “Врт љубави” 10.Страцимир Михајловић,Чачак
11. Марина Савић,Лесковац “Странци” 12. Дарко Стевић,Бгд, “Божић”
13. Александар Алемпијевић ,Горњи Бањани “Додирни ме” 14. Дејан Крсман Николић,Шабац “Очи боје космоса”
15. Радош Марковић,Горњи Милановац “Милујем те,љубим…” 16. Милован Мићо Петровић,Смедеревска Паланка “Скривеним жељама”
17. Марико Сумикура,Кјото (Јапан) “Девица са велом,Краљица ноћи” 18. Смиља Сузић,Радичевић “Прва љубав”
19. Љиљана Гутић,Мали Радинци “Момче косовско” 20. Јасмина Милошевић, Бгд. “Јагањци на крсту”
21. Маријана Дешић,Ивањица “Магнолија” 22. Јасмина Обрадовић,Крагујевац “Ако будеш могао”
23. Срећко Алексић,Бгд. “Зрно ситног песка” 24. Божидар Пешев,Бгд. “Бисер на длану”
25. Катарина Красић,Нови Београд “Мичи ми се” 26. Весна Лаудиновић,Севојно “Крај”
27. Милица Китановић,Параћин “Дођи” 28. Душан Мијаиловић,Ниш “Њој намењујем”
29. Милан Дабовић,Ивањица “Откуцаји” 30. Снежана Шолкотовић,Корбово “Песма је моје душе одраз”
31. Ана Миладиновић, Мала Плана “Не читај ми мисли” 32. Љиљана Фијат,Нови Сад “Аспровалта”
33. Соња Миловановић,Лајковац “Песма за Матеју” 34. Каја Панчић Миленковић,Пирот “Узалуд узалуд”
35. Братислав Бато Јевтовић,Чачак “Жене са узаним раменима” 36. Снежана Петров,Ковачица “Први пољубац”
37. Весна Коврлија,Кикинда “Ова ноћ” 38. Љиљана Нинковић Мргић,Бгд. “Насмеши се”
39. Драган Недимовић Бгд, “После толико година” 40. Милеса Илић,Горњи Милановац “Успомена”
41. Милица Мирић,Бечеј “У неко бакарно предвечерје” 42. Јован Н Бундало ,Бгд. “Дво сонет о љубави”
43. Радојица Радовић ,Цетиње “Путнички воз двијехиљаде и ….” 44. Милован Миле Мајдов,Ужице “Жена је жена”
45. Снежана Паноска, Прилеп “Када одеш” 46. Божидар Добрковић,Ловћенац “Преци Ахерон”
47. Невена Деспотовић, “Илузија о ласти” 48. Богољуб Делић, Катићи “Моја драга”
49. Божица Михај,Вршац “Заплакаће виолине” 50. Милко Стојковић, Смедеревска Паланка “Косач”
51. Славица Агић,Бачка Паланка “Жеља” 52. Катарина Ђорђевић”,Ниш “Мисли”
53. Александра Љубисављевић ,Смедерево “Увала неба” 54. Снежана Марко Мусинов,Земун “Беше”
55. Драгица Ђурић,Ужице “Не хајем за време” 56. Милад Обреновић ,Рогатица “Хоћу”
57. Марко Радојичић,Ниш “Буђење” 58. Татјана Томић,Градачац БиХ “Уочи растанка”
59. Крстина Кљајић,В.Бања “Звуци представе” 60. Матија Симеуновић ,Бгд “Хтео сам ноћас”
61. Марија Опалић,Нови Сад “Прослава живота” 62. Милош Марјановић,Бгд, “Када те видим”
63. Светлана Песић,Власотинце “Чежњиви сонет” 64. Слободан Р Мартиновић,Лазаревац “Биљана би била ….”
65. Богдан Јевтић,Крушевац “Рајска птица” 66. Мира Ракановић,Павлиш “Само твоја”
67. Весна Ристовић,Краљево “Велика илузија” 68. Стела Суботички Михајловић,Угриновци “Тражим помиловање за заљубљене”
69. Златомир Боровница,Инђија “Ако је истина” 70. Марико Сумикура,Кјото (Јапан) “Жена која носи мирис у срцу”
71. Борисав Благојевић,Ћуприја “Тихо” 72. Милица Мина Дмитровић,Чачак “Волела бих”
73. Радоман Јовановић,Инђија “Сталагнат”




Позоришна представа
“САМО ДА ТИ КАЖЕМ КОЛИКО ТЕ ВОЛИМ”
Уторак 6. фебруар у 20 часова
Дом културе Ивањица- Плава сала


      Представа „Само да ти кажем колико те волим,“ рађена је по новели познатог италијанског писца Антонија Амура.
      Реч је о сценски уобличеном духовитом промишљању мушко-женских односа из различитих углова.
      Више мушких (стварних и могућих) ликова из нашег времена тумачи Миленко Павлов, а неколико женских јунакиња игра Љиљана Ђурић.
      Драматизацију потписује Душко Анђић, који напомиње да је познати италијански писац у наведеним књигама забележио низ својих размишљања која током брачног заједништва, поготово ако је оно дугачко и досадно, људима падају на памет. “То, кажу психолози, још више учвршћује такве заједнице које се, баш зато, у највећем броју и одржавају у таквом стању све до свог природног, ненасилног нестанка. Његовим запажањима додао сам и нека властита.


      Реч је, дакле, о духовитој сценској причи о свакодневици, о споразумима и неспоразумима, о лепом и ружном, о свему што нас окружује и ономе што сами произведемо у тој исконској заједници мушкарца и жене. Уз ову представу хајде да се од срца насмејемо како јунацима на сцени, тако и себи, не узимајући ништа претерано озбиљно, ни у позоришту, ни код (своје) куће. Таква су времена.“

Цeнa улaзницe: 400 динaрa. Карте су у продаји!


ИВАЊИЧКОЈ ЧИТАЛАЧКОЈ ПУБЛИЦИ ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН ИТАКЕ


     У Ивањици је синоћ представљен путописни роман „Итаке“ београдских списатељица Весне Пешић и Ирине Деретић, који се прошле године појавио у издању куће „Пешић и синови“.
     Овај роман настао је као својеврсни експеримент приликом заједничког путовања на острво Итака у западној Грчкој, другом од најмањих острва у јонском архипелагу које своју славу дугује грчким митовима. Познато је широм света по Хомеровим еповима Илијада и Одисеја, као постојбина грчког хероја Одисеја. Митска Итака је острво на коме је верна Пенелопа 20 година чекала свога мужа Одисеја да се врати из тројанског рата и дугог лутања непрегледним морима.
     Жеља Весне Пешић и Ирине Деретић била је да доживе и забележе искуство на стварном, савременом острву Итака, па се за овај путописни роман може рећи да је сведочанство о пређеном и доживљеном.


     На данашњој савременој Итаки оне проналазе разне Итаке кроз размишљања о епу, књижевности, филозофији, антропологији, археологији… Путују кроз време од неолита до данас, са сетним погледом у будућност.
     • У роман смо увеле разне ликове из прошлости и будућности, где непрестано са њима комуницирамо из нама врло битних разлога. Ја у једној причи рецимо разговарам са Хомером, врло намерно, јер ми до дана данашњег не знамо да ли је Хомер аутор чувених спевова Илијада и Одисеја, јер они до нас никада нису дошли у њиховом оригиналу већ само у грчким преписима. На ком су језику написани? Ја управо то питам Хомера у сред места Вати где се налази његова биста, са којом разговарам –каже Весна Пешић.
     Роман обилује интригантним темама, не само онима из прошлости већ и онима из савремене светске литературе, што овај роман чини занимљивим и питким штивом.
     • Итаке нема без Одисеја, а он је човек са много лица. Иако сам о њему читала много пута из разних извора, ја вам ипак не могу рећи које је Одисејево право лице. И ко је заправо тај Одисеј који је владао Итаком и који је допринео победи грчке војске под Тројом. У једној причи, Весна и ја разговарамо о томе да ли је Одисеј и у ком смислу филозоф. Кроз тај наш разговор се види шта нас две сматрамо под овим појмом – истиче Ирина Деретић.


     Весна Пешић додаје да је овај роман настао и као једна врста бунта и протеста против жуте литературе и како каже књига за плажу којима смо годинама уназад затрпавани.
     • Данас немате ни једног ријалити дегенерика који није написао своје мемоаре. Немате ни једну списатељицу, под знацима навода, или списатеља који се није огласио о својој прошлости, о својим глупостима. То се бесомучно сервира и проглашава за најчитаније књиге, а они за најуспешније писце. Зато смо Ирина и ја овај роман писале и из протеста против таквих, јер данас у Србији имате више људи који пишу него оних који читају. А парадокс је, да рецимо баш Ивањица нема ни једну књижару. Има само папирницу, и онда се поставља логично питање, да нема ове градске библиотеке где би људи набављали књиге? То је невероватно – закључује Пешићева.
     Организатори синоћне помоције романа „Итаке” били су градска библиотека „Светислав Вуловић” и Дом културе Ивањица.

Извор сајт инфо ЛИГА


СВЕТОСАВСКИ ДАНИ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ


ЈАВНA НАБАВКA MAЛЕ ВРЕДНОСТИ


ПЛАН ЈАВНИХ НАБАВКИ ЗА 2018. ГОДИНУ


КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ


РАСПИСАН КОНКУРС ЗА НАЈЛЕПШУ ДЕЧИЈУ ПЕСМУ


      Дом културе Ивањица у оквиру свог књижевно-издавачког програма расписује девети по реду „Конкурс за најлепшу дечију песму“ за ученике ивањичких основних школа.
      Конкурс траје до краја фебруара, а на њему учествују ученици од првог до осмог разреда. Тема песама није одређена, већ је слободна. Сваки ученик може послати највише три песме. Песме требају бити потписане: име и презиме ученика, разред, назив школе и име предметног наставника.
      Селектор Конкурса бира три најлепше песме и додељује три награде у књигама. Селектор такође бира песмe за збирку„Пупољци“ која се издаје у оквиру Библиотеке „Мали зборник“ и коју ће свака школа која буде учествовала добити, као и ученици који су у зборнику заступљени.
       Радови се шаљу на адресу: Дом културе Ивањица, В. Маринковића бб, до краја фебруара, са назнаком – за „Конкурс дечије поезије“.
      За додатне информације у вези Конкурса можете нас контактирати на телефон: 032-661-087.


НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ 25. КОНКУРСА ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ


     Милијан Деспотовић, селектор 25. Конкурса за најлепшу љубавну песму, прогласио је победнике ове познате књижевне манифестације. Прво место освојила је песма „Блиском“ под шифром „23“, Татјане Дебељачки из Ужица. Друго место припало је песми „Иницијали“ под шифром „Арета“, Бранке Селаковић из Београда, а треће песми „Ла Сториа Миа“ под шифром „250974“, Јарослава Марка из Земуна.
     Иначе на овогодишњем Конкурсу учествовало је 115 аутора са 350 песама, из Србије, БиХ, Црне Горе, Хрватске, Јапана, Македоније и Бугарске.
     „Наш Конкурс за најлепшу љубавну песму постао је за четврт века респектабилна књижевна манифестација у Србији. На Конкурсу је учествовало преко 5 000 песника са преко 15 000 песама. Издали смо 25 зборника „Жубори са Моравице“ и преко 30 књига награђеним песницима. Посебно смо поносни што смо доказали да и из тзв. провинције могу доћи и опстати вредне манифестације. Истичемо да смо финансијски подстицани од локалне самоуправе, а неколико пута смо добили и средства од Министарства културе. Мишљења смо да ова наша манифестација, баш зато што долази из унутрашњости, треба да добија сталну финансијску подршку Министарства културе, истиче директор ивањичког Дома културе, Милан Крунић“.
     Поводом 25 година Дом културе је издао Антологију љубавних песама објављених у Жуборима у протеклих 25 година, а у првој половини године биће организован сусрет заступљених у Антологији и промоцији исте.




Новогодишња ревија документарних филмова у Дому културе!
Четвртак 28. децембар у 19 часова

"STARS OF GAOMEIGU"
Режија: Marko Grba Singh
Земља продукције: Кина; Србија
Година продукције: 2017.
Трајање: 23 мин.

      У опсерваторији Гаомеигу, народ Наџи посматра небо. Телескоп постаје опчињен митовима и легендама тог подручја. Ту је прича о Великом вођи који је нахранио свој народ. Ту је легенда о средњевековном хероју званом Сандуо. Данас, он је скејтер у великом граду. Двоје богова се воли, али умешао се странац.

"ЗИД СМРТИ И ТАКО ТО"
Режија: Младен Ковачевић
Земља продукције:Србија
Година продукције: 2016.
Трајање: 61 мин

     Већ као десетогодишња девојчица, Бранкица је постала главна атракција на вашарима широм бивше велике Југославије, принцеза на зиду смрти. Уз старију браћу, легендарне акробате, возила је мотор паралелно са земљом, по зиду шест метара широког дрвеног бурета. Данас има 43 године, шесторо унучади и још увек изводи исте застрашујуће акробације. Браћа одавно нису поред ње, она је једина остала, заробљена између меланхоличних сећања и клаустрофобичне егзистенције на последњем зиду смрти.

Погледајте документарне филмове. Улаз бесплатан!



Петак, 22.децембар , 16 и 18 часова
Плава сала Дома културе
Синхронизовани играни филм за децу,
"ДЕДА МРАЗ И КОМПАНИЈА"

Цена карте: 150 динара


ВЕЋИНА МУСЛИМАНА ПЕШТЕРСКЕ ВИСОРАВНИ СУ СРПСКОГ ПОРЕКЛА

     Историчар и публициста, професор Салих Селимовић из Сјенице, представио је синоћ поштоваоцима писане речи у Ивањици своју једанаесту књигу под називом “Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни”. Осим аутора о књизи су говорили проф. др Новак Недић из Краљева и књижевник Велибор Величковић из Сјенице као рецензент.
     Говорећи о начину прикупљања грађе за ову књигу, Селимовић је рекао да је у њене странице сместио податке о 740 презимена овог краја. Детаљно је истражио њихово порекло, настанак и нестајање.

     Трагајући по архивима и манастирским ризницама, прелиставајући том приликом на хиљаде страница књига и других списа, Селимовић је сакупио значајну грађу на чијем истраживању и системазизацији је дуго радио. По његовом сведочењу, препешачио је и много километара по околним селима као што су Кладница, Баре, Буђево и Карајукића Бунари, како би од најстаријих становника из прве руке сазнавао важне податке који су му помогли да још једном потврди историјске доказе о презименима којима се бавио. Тако је настала драгоцена студија о неколико стотина презимена, о коренима фамилија, њиховом досељавању и каснијем сељењу у друге крајеве.
     • Ништа овде није ново, не откривам ја никакву топлу воду. Ја у књизи само наводим већ познате податке и чињенице, које су неправедно биле запостављене у последње време.Највећи број презимена којима сам се бавио, а многа нису могла стати у ову књигу, настао је у другој половини 19. века, док нека потичу из још ранијег периода. Уз писане трагове, казивања најстаријих људи без обзира на сву могућу субјективност, била су ми драгоцена и најчешће путоказ за даља истраживања. Наилазио сам на неразумевање, чак и на отворено одбијање сарадње, али нисам стао нити одустао – каже Селимовић.
     Због самог положаја овога краја, разних и снажних политичких инетереса, укрштања путева и ратова који су се водили, књига порекла презимена доноси и податке о кретању, насељавању и селидби православног и муслиманског становништва, о томе како су овде стизали Васојевићи, Кучи, Пипери, Морачани, али и албанска племена Клименти, Малисори и други.

     • Велика већина муслимана са овог и бившег СФРЈ простора словенског су односно српског православног порекла. У Кладници је то рецимо случај код више од 90 одсто становништва. Не стоји прича да су потомци некаквих богумила, јер за то нема доказа, односно историјски докази говоре управо супротно. У многим местима се и дан данас поштују и обележавају велики празници као што су Ђурђевдан, Илиндан, Аранђеловдан… Док сам прикупљао грађу за књигу, наилазио сам и на муслиманске куће које још увек чувају иконе православних светаца, које су њихови преци давно славили – каже Селимовић.
     По његовој тврдњи, бошњачки политичари из Новог Пазара Сулејман Угљанин и Расим Љајић воде порекло од албанског племена Клименти који је на Пештер дошло из албанских брда према Проклетијама, такозване Малесије.
     • По доласку у ове крајеве мешали су се са православцима и муслиманима, па су се тако и србизирали – наводи Селимовић.
     Ратови, буне и устанци, разне епидемије, аграрна пренасељеност, крвна освета, па и сваковрсни притисци били су узроци страдања и миграција народа Пештерске висоравни, а на његов опстанак улогу су имале и природно-географске карактеристике простора.
     Историјом као науком, Селимовић се бави већ деценијама, а област његовог посебног интересовања су порекло породица и исламизација, као и демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој.

Извор сајт инфо ЛИГА


УТОРАК 12. ДЕЦЕМБАР У 20 ЧАСОВА
ПЛАВА САЛА ДОМ КУЛТУРЕ
ПОЗОРИШНИ ХУМОРИСТИЧКИ КОМАД
„НУШИЋЕВ ОПТИМАЛАН БРОЈ“

     Копродукција Шабачког и Требињског позоришта.
     Глумачка елипа: Иван Томашевић, Жељко Милошевић и Анета Томашевић

     Полазећи од претпоставке „Нушић за сва времена“ комедија говори о томе да ли је писац за сва времена или смо ми остали заробљени за сва времена. Ништа нисмо научили...остали смо исти, са истим манама од времена Нушића па све до данас.
     „На почетку комедије Нушића затичемо пред нервним сломом. Данас када се сви декларативно залажу за права свега и свачега...хтели смо да видимо како би се Нушић данас изборио са нарушеним правима својих ликова: Антигона и Савке из Госпође министарке, Мице из Власти, Јеротија из Сумњивог лица, Живке министарке.. И како би они имали повратно дејство на свог писца- Нушића“...
     Нушић, у комедији због свих ових модерних дешавања, тражи помоћ психијатра али се испоставља да је овај луђи од његових ликова...јер је време у коме живимо вероватно луђе од оног у коме је Нушић живео.
     У комедији „НУШИЋЕВ ОПТИМАЛАН БРОЈ“ глумачка екипа се поиграва жанровима из Нушићевих комада наводећи публику на смех. Али чим се мало дубље зачепрка могу се открити и поруке и коментари наше данашњице са свим типовима које срећемо код представника институција али и малих, на први поглед, безначајних људи.
     ...БАШ КАО КОД НУШИЋА...

Дођите да се насмејемо и опустимо!

Књижевно вече, гост Салих Селимовић
Четвртак 7. децембар, 18 часова
Плава сала – Дом културе Ивањица

      Дом културе Ивањица у четвртак 7. децембра организује књижевно вече Салиха Селимовића на тему: „Порекло презимена од Пештера до Голије“.
     Салих Селимовић је српски историчар, професор и публициста из Сјенице. Познат је по својим истраживањима у областима историје, исламизације југословенских простора, демографији и миграцијама становништва.
      Салих је рођен 25. Октобра 1944.године у Тешњу. Основну школу и гимназију завршио је у родном Тешњу, а факултетске студије на Сарјевском универзитету. Након завршених студија у Сарајеву радио је као наставник историје у Кладници код Сјенице, затим у Самоуправној интересној заједници за основно образовање у Сјеници и био директор у Основним школама у селима Годијево и Сушица код Бијелог Поља. Историјом као науком, Салих се почео бавити одмах по завршетку студија, а област његовог посебног интересовања је порекло породица и исламизација, као и демографски и миграциони процеси на Сјеничко – пештерској висоравни и у целој Рашкој области.
      Селимовић је активни учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника. До сада је објавио 6 књига и преко 70 научних радова, који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Његова последња књига „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“, је од стручне јавности оцењена као изузетан историографски драгуљ. Селимовић је награђиван више пута за научне области којима се бави. Добитник је Вукове и Кочићеве награде за 2013.годину.
     Позивамо Вас да 7.децембра 2017.године са почетком у 18 часова дођете у Плаву салу Дома културе у Ивањици и сазнате нешто више о стваралаштву Салиха Селимовића.


Изложба цртежа Ауроре Пивљаковић

     У петак, 1. децембра, 2017. године,у Галерији Дома културе Ивањица, са почетком у 19.30 часова, биће отворена изложба слика младе уметнице, наше суграђанке, Ауроре Пивљаковић. Она ће се публици представити серијом психолошких, експресивних портрета на којима осликава унутрашња стања портретисаних ликова. Аурора Пивљаковић дипломирала је и магистрирала на одсеку за Примењену и ликовну уметност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и активна је као стваралац на више поља: сликарство, фотографија, сценографија, текстописање. Изложбу слика Ауроре Пиваљаковић публика ће моћи да посети у Галерији Дома културе Ивањица до 10 децембра 2017. године. Бићемо почаствовани Вашим присуством на овој изложби.


Свечана академија поводом ПОБЕДЕ у Великом рату,окупила велики број потомака у Ивањици

     Свечана академија „99 година од победе у Великом рату“ одржана је у Дому културе у Ивањици 13.новембра 2017.године. На академији су већину посетилаца чинили потомци ратника који су причали истините и необјављене приче о својим дедама и прадедама.
     Иницијатива за одржавање академије потекла је од Николе Милошевића, председника Србских ратних ветерана Ивањице и Милоша Ћирковића, двоструког директног потомка победника у Великом рату уз подршку запослених у Дому културе у Ивањици.
     Гости академије били су мр. политичких наука Љиљана Павловић потомак ратника из Београда, млади писац Милан Ружић из Лучана, Раде Кнежевић председник Савеза потомака ратника Косова и Метохије.
Учествовао је и Жељко Бојовић из Ариља млади потомак који је прошле године са својим пријатељима ишао пешке преко Албаније у Грчку, путем којим су ишле наше деде.
     Ове године у септембру са два сапутника од претходне године, Жељко је ишао пешке из подножја планине Ниџе са грчке стране на врх Кајмакчалана. Са врха су се спустили преко стрмина и гудура низ планину путем од 32 километра до Србског гробља у Скочивиру пре Битоља.
     Уз то је на Академији приказан документарни филм о прошлогодишњем пешачењу, као и стихови Плаве гробнице, у две верзије.
     Потомке победника Великог рата дочекала је песма Марш на Дрину, србска погача и со!
     Академија је почела србском химном, а први је госте поздравио Никола Милошевић, председник Србских ратних ветерана из Ивањице.
     Затим је Милош Ћирковић, двоструки директни потомак победника у Великом рату, рекао: „Већ више од 73 године од стране власти у Србији траје манипулисање здравим разумом и наметање заборава на праву и истиниту историју. Можда ће неко ускоро од јавних личности да изјави да смо се 1999 године сами бомбардовали и играли осиромашеним уранијумом. Зато смо се ХВАЛА БОГУ вечерас сабрали да чујемо истините приче о нашим дедама и прадедама које није нико чуо ни записао. Свесни смо да су нас наше деде уписале у потомке и задужили да дуг не можемо никада одужити и ко не зна своје деде и прадеде не зна за себе“.
     Академија је трајала 99 минута и потомци су испричали приче за своје деде Ђорђевиће, Крсмановиће, Богдановиће, Бојовиће, Милошевиће, Карличиће, Вучићевиће, Рациће, Ћирковиће…
     Гости Академије су у свом говору нагласили да „нисмо учили праву и истиниту историју и да треба радити на томе да млади што пре сазнају истиниту историју србског народа“.
     Раде Кнежевић је говорио о истраженим и неистраженим гробљима наших јунака и напоменуо да је последњи извештај био из 1931.године, а он се укључио у овај хумани посао пре неколико година.
     Хор „Ива вокалис“ је, поред Химне Србије певао и песму Креће се лађа француска и На многаја љета.
     На крају су присутни „замољени да узму по гутљај албанског коњака, због Есад паше Топтанија, који је нашим борцима омогућио кретање кроз Албанију, за покој душа наших деда и наших хероја, са вером да се они налазе тамо где праведници почивају, јер су се борили ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ“.


ГАРАВИ СОКАК ДВА ПУТА ВРАЋАН НА БИС

     Бранислав Бане Крстић и „Гарави сокак“ освојили су публику добро познатим хитовима и специфичним панонским звуком па су их расположени Ивањичани громогласним аплаузима два пута враћали на бис.
• Чекали смо пар деценија на концерт у Ивањици, али смо након овакве атмосвере и енергије која је долазила од стране публике схватили да никада није касно.-каже фронтмен Гаравог сокака, Бане Крстић.
     Он додаје да иако ова мала варош већ мирише на зиму, у публици је све подсећало на лето захваљујући топлини која је долазила ’’са друге стране’’.
• Код нас на северу током концерта људи су некако резервисани, а овде је све непосредно. Имао сам утисак да сам код куће и читав тај доживљај вратио ме у детињство. Било је нечег дирљивог у нашој вечерашњој комуникацији. Никада се нисмо видели а били смо тако отворени.

     Ове године „Гарави сокак“ требало би да подари и малишанима албум.
• Први пут да радим албум за децу, који треба да изађе ове године. После 10 албума за одрасле, решио сам да један посветим најмлађима. Радни наслов му је „Гарави сокак за малу и велику децу“.
     Гарави Сокак је настао 1989. године. Многе песме са прве плоче постали су велики југословенски хитови. Тираж првог албума премашио је 100.000 примерака. Од тада до данас објавили су 10 ауторских албума са песмама Банета Крстића. Одсвирали су преко 1.000 концерта широм Србије, региона и света. Негују акустични поп звук са етно мотивима из Војводине.

Извор сајт инфо ЛИГА


Изложба цртежа Наташе Надаждин

     У петак, 17. новембра 2017. године, у 19.30 мин, у Галерији Дома културе Ивањица,биће отворена изложба цртежа Наташе Надаждин "Поглед над Београдом". Ова ауторка рођена је у Сарајеву 1961. године и дипломирала на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Излагала је на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству, а ивањичкој публици се представља линеарним цртежима са колорисаним ефектима, за које инспирацију налази у мотивима Београда. Изложба ће бити отворена у Галерији Дома културе Ивањица, од 17. новембра до 27. новембра 2017. год.


СЕЋАЊЕ НА СЛАВНУ СРПСКУ ВОЈСКУ КОЈА ЈЕ ПРЕ 100 ГОДИНА ПРЕШЛА ПРЕКО АЛБАНИЈЕ ДО КРФА


Одржана промоција књиге „Дајићи“


     У препуној Плавој сали ивањичког Дома културе , промовисана је књига „Дајићи“ аутора Мирка Перуничића.
     Издавач је Дом културе а спонзори који су финансијски помогли издавање књиге су компанија Матис и Путеви из Ивањице, Технодрум Београд и Прогрес инжењеинг Чачак.


     Књига заслужује пуну пажњу и читање и да буде на полици у кући сваког домаћина са Голије, али и оних који су далеко од завичаја, поручује рецензент Емилијан Протић. Уз обиље историјских података и слике свакидашњег живота људи под широким крилом Голије кроз протекле деценије 19. и 20. века , Перуничић је заслужан што је на светлост дана изнео са љубављу и ставио међу корице свет на Голији и под Голијом, о коме се више усмено приповедало, а ретко писало, да остане и да траје. Књига „Дајићи“ је својеврсни времеплов који доноси радост нових сазнања, буди успомене на далеке претке, на корене којих се понекад олако одричемо.
     О књизи су говорили уважени гости промоције: генерал потпуковник, академик, професор доктор техничких наука, Синиша Боровић, историчар Салих Селимовић и протојереј ставрофор, Мирољуб Маринковић. Аутор се захвалио присутнима и донаторима који су на било који начин помогли издавање овог дела и најавио нову књигу о пореклу жена удатих у фамилију Перуничић на чијем истраживању већ ради.
     Посетиоци промоције око сат времена уживали су уз одломке из књиге, песму са Голије и говор уважених гостију.


У ИЗДАЊУ ДОМА КУЛТУРЕ ИВАЊИЦА ДВЕ КЊИГЕ ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ

     У издању Дома културе Ивањица из штампе су истовремено изашле две књиге. Антологија „Скаска за бескрај и безмерје“, избор најлепших љубавних песама пристиглих на Kонкурс за најлепшу љубавну песму, коју овај Дом организује већ четврт века. Друга је збирка песама „Размене ћутања“, другонаграђеног песника на прошлогодишњем Kонкурсу Јована Д.Петровића из Петровца на Млави.
     Антологија је штампана у тврдом повезу, садржи 340 песама од 190 аутора. Поред награђених песника заступљене су и најлепше песме по избору састављача Антологије и аутора Kонкурса за најлепшу љубавну песму, професора Миливоја Трнавца и Уроша Ћурчића.
     „Ивањички Kонкурс за најлепшу љубавну песму и овај антологијски избор за првих двадесет пет година његовог трајања доказ су да љубав није пресахла и да љубавна песма у својој кући , кући поезије и даље заузима челно место, остајући парабола живота и смисла битисања у њему“, истакао је један од аутора Антологије Урош Ћурчић.
     „Антологија је круна издавачке делатности наше установе, која је само везано за Kонкурс за најлепшу љубавну песму издала преко четрдесет књига, уз остале, цифра премашује шездесет издања“, истиче Милан Kрунић, директор ивањичког Дома културе.
     Двадесет пети по реду Kонкурс за најлепшу љубавну песму је у току, и траје до 30. новембра.


Промоција књиге “Даjићи“


Концерт групе „Гарави сокак“
13.новембар, 20 часова
Дом културе Ивањица –Велика сала